За разлику од периода пре, али и након, пада берлинског зида, када су међународни фронтови били јасно дефинисани, а противници и пријатељи декларисани, његовим падом, већина држава окренула је нови лист, како у свом унутарполитичком деловању, тако и према међународним партнерима. Из тих разлога, другоразредни значај добијају унутрашњи системи политичких партија које су на власти, а у први план избија њихова способност маневрисања у међународним околностима које су данас више него неповољне по скоро сваку државу на планети.
Од једне државе се тражи да буде одговорна, пре свега, према својим грађанима, а онда и према међународним партнерима, поштујући сопствени Устав, али и међународне повеље и стандарде.
Околности у којима тренутно живимо постављају пред нас још већу одговорност. Пандемија коронавируса, која је додатно уздрмала, слободно можемо рећи, већ довољно уздрману међународну арену, тражи од нас повећану будност, а недавни догађаји у Украјини и осталим кризним жариштима у свету захтевају највећи могући степен сарадње и координације са државама, како онима у нашем непосредном окружењу, тако и на глобалном нивоу.
Kада говоримо о Србији као држави која још увек тражи своје место под сунцем, али и своје парче колача у тренутном интернационалном поретку, она је, као конститутивни наследник бивших држава, наследила и једно историјско бреме, које, шта год радила, носи на својим леђима, али је оно постало још теже одлукама које се, гледе наше будућности, у Србији (не) доносе.
Хаотичност на унутрашњој политичкој сцени утиче и на српску спољну политику. У мултиполарном свету знатно је теже окренути се једном партнеру, а неуспешно балансирање између полова могло би државу довести до потпуног политичког и економског краха. На промене у међународној политици (промене настале након пада берлинског зида и оне касније, које долазе са назнакама појаве мултиполарности), Србија није одговорила унутрашњом политичком променом. Ове тектонске промене од Србије су захтевале комплетну реорганизацију, како дипломатског, тако и унутарполитичког апарата, а Србија је остала укопана у месту.
Нешто више од три деценије, грађани Републике Србије суочени су са потпуно идентичним менталитетом вођења државе. Неозбиљност на домаћој сцени осликава се неконзистентним одлукама које се доносе на међународној сцени. Kако се која влада мењала, тако се и српска спољна политика преусмеравала, сходно амбицијама људи који су је водили, а учестале промене спољнополитичких циљева утичу како на имиџ наше државе, тако и на, горепоменуту, способност маневрисања.
Србији недостаје нових идеја и преформулисаних циљева, а потом и алата којима би те циљеве спроводила, у супротном, свака одлука коју она доноси делује, безмало, изнуђена.
Из тих разлога, Република Србија има доста посла код куће, али и у иностранству. Проблеми који се гомилају у нашој земљи, директна су последица лошег вођења државе, које полако прераста у свеопшту друштвену кризу и прети да подели, већ дубоко подељено, наше друштво. Ауторитет који се деценијама намеће присилом и претњама, није ауторитет који је вековима красио Србију. Иако је време честитости и поштења у великој кризи, морамо увек имати на уму наше претке, који су за ово парче земље дали своје животе, не у једном, већ у два светска рата. Србија је земља честитих и поштених људи, а тај епитет носила је деценијама уза се и поносно стајала пред светском заједницом.
Дефинисању међународних и унутрашњих приоритета Републике Србије, претходи процес који ће довести до пристојније и честитије домаће политичке сцене. Сукоби и поделе које на њој владају последица су презасићења нашег бирачког тела људима који је, неуспешно, али већ тридесетак година, воде. Поред лоше власти, Србија има и лошу опозицију. Чини се да, што и јесте парадокс, Србија плаћа цех, колико лоше власти, толико још лошије опозиције. А познато је да контрола власти бива ништавна, уколико нема опозиције која би је контролисала. Једине промене на њој су козметичке, а једина идеја јесте идеја личних, неостварених амбиција.
Људи који опет претендују на државне функције, људи су који су државом и владали. Нова и млада лица, са свежим и новим идејама, неопходна су нашој држави. Скоро све земље у окружењу, на горепоменуте промене у међународној структури, одговориле су адекватном променом и освежиле своју политичку сцену људима који другачије гледају на свет и државу. Све, осим наше државе. Наш народ навикао је да увек бира између два зла и да у тој науци буде довољно мудар да изабере умереније зло.
Након свих ових догађаја, мучне прошлости, тешке садашњости и магловите будућности, група искрених и истинских патриота, младих и перспективних, али пре свега породичних и честитих људи, решила је да оснује Српску левицу, насталу из свеопштег вапаја за променом и обновом, Државе Србије, али и њене политичке сцене. Снага Српске левице су нови и млади људи. Њена идеја је Србија, а њен циљ је: судбина обичног човека. За нас су основа деловања слобода, једнакост и солидарност. Борба за друштво у којем ће ове вредности бити подразумеване и уткане у све његове делове. Нова економска политика, окренута према радницима, а не богатим власницима, неопходна је Србији. Kонтунуиран раст доходака најугроженијих слојева, повећање минималне зараде, смањење незапослености кроз различите програме и повећање социјалних давања и јавних услуга, прогресивно опорезивање, отваране локалних центара за помоћ при запошљавању, промоција синдикалног организовања и строга контрола приватних субјеката због нарушавања права радника. Политика Српске левице обухвата и скуп подстицајних мера у пољопривреди и борба за зелену Србију, заштиту свих прородних ресурса и строгу контролу привредних субјеката, по највишим стандардима екологије. Планирамо увођење бесплатних уџбеника за ђаке, а приоритет нам је и да зауставимо одлазак наших младих и образованих кроз мотивациони план. Пут ка реформи целокупног друштва води преко реформе политичке сцене, од које зависи и даља будућност наше државе. Реформисано друштво, са новом енергијом и новим идејама, биће спремно да се ухвати у коштац са свим унутрашњим и међународним проблемима. Српска левица, као нова политичка организација, жели да буде иницијатор и креатор ових истинских промена и да утаба пут комплетној реформи српске државе.
У овом мукотрпном процесу, неопходна нам је Ваша помоћ. Жртва коју подноси српски народ и она коју су поднели наши преци, огромна је. Али смо, такође, свесни да нас чека још доста посла и да је време сумњи, како у нас саме, тако и у наш утицај на комплетну ситуацију у држави, нешто што би требало оставити иза и кренути свом снагом напред. Онолико пута колико је потребно.
Мање ради нас.
Више ради наше деце.
Срдачан поздрав,
Председник Српске левице,
Радослав Милојичић Кена